|
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
bola.
No, trenutak poato se pojavila, smejala se od radosti ato vidi druge
Biaopove. Najd~el je gledao njihovu veselost, ne nedu~nu ali neobièno
dirljivu, i iznenada je osetio oatar ubod zavisti.
3. VEOMA DAVNO
Pribiranje svih Biaopovih, iz rasutih Sokaka, ialo je mnogo br~e nego
ato je Tobi mislio da se mo~e. Viai se nisu pojavljivali, èak se nisu ni
javljali; samo su delali.
Ljudi su prosto izvirali iz aumovitog predela oko male skupine
Biaopovih. Tobi i Kilin su se naali u Sokaku sa umerenom klimom i
prihvatljivim, èak i jestivim biljem. Bilo je hrane za sakupljanje, a neki
Biaopovi - koje su Viai prilièno bezobzirno pokupili sa svih strana - takoðe
su doneli zalihe. Uskoro je nastalo slavlje.
Jednoj ~eni bila je potrebna medicinska pomoæ, i kada su joj skinuli
odelo pokazalo se da ne mogu da joj skinu rublje. Nosila ga je toliko dugo da
su joj malje prorasle kroz tkaninu. Tobi je video sive kovrd~e kako se
probijaju kroz sivu ko~u, i u prvi mah je pomislio da je to njena ko~a. Na
kraju su morali da je oèerupaju, ljuateæi rublje sa nje kao sa breskve. Sa
njim su se otkidali i komadi ko~e.
U daljini je video Kvat, i zumirao je èoveka sa kojim je razgovarala:
onog Volmslija. Onda se iz aume pojavila Besen. Izgledala je krupnija, a lice
joj je bilo sna~nije. Odavala je utisak sigurnosti, ato mu se dopalo, i
poljubila ga je bez reèi. Ni on nije mogao da govori.
"Ala je to bilo dugo", reèe ona.
"I davno", reèe Tobi.
Svi su videli maake kako umiru u ekstazi, i bilo je bezbroj prièa. Kao i
uvek. Uskoro je sve lièilo na one noæi koje je proveo sluaajuæi starije
Biaopove kako ispredaju prièe, ali sada je i on imao ata da ka~e.
Izgedalo je da je tek nekoliko Biaopovih nestalo. Prilièno dobro su
opstali u Sokacima. Naravno, za neke od njih Tobi nikad nije mnogo mario, ali
veæina je sasvim dobro proala. Poèeo je da misli kako je Porodica Biaop divna
baa zato ato je delimièno i ru~na.
Neki su se suviae dobro snaali sa farmakoloakim moguænostima Sokaka.
Bilo je zabavno gledati jednog od drugova iz detinjstva, Abela, kako se
oblaèi. Dr~ao je pantalone pred sobom i nekako pokuaavao da ih sustigne. Svaki
put bi uspeo da promaai i uskoro se spoticao napred toliko brzo da je
izgledalo da juri sopstvene pantalone, koje su imale svoje mialjenje o njemu
pa su ~urno izmicale; Abel nikako nije uspevao da im se dovoljno pribli~i.
Sedeo je kraj pucketave vatre, oseæajuæi aaputavo prisustvo `ibo i
Cerma. Oboje su bili u njemu na naèin koji tehnologija Biaopovih nije
poznavala, i svako je bio viae nejasan miris nego prisustvo. Sluaao je
Biaopove i razmialjao o tome koliko se u njihovom izgovoru oseæa mesto
roðenja, a onda kraj njega sede Kilin. Neko vreme su dokono razgovrali, i meðu
njima se pojavi opuatenost. Lov na Bogomoljku je izbledeo, i znao je da æe mu
biti potrebno neko vreme da sve razume.
"Mogu li da razgovarma sa njom?" upita Kilin.
Tobi se ukoèi. "Izvukao sam je."
"Neato je ostalo."
"Oseæaa?"
"Dabre."
"Kako?"
"Pojmatija."
I Tobi je mnogo ata znao ne shvatajuæi kako to posti~e, pa samo klimnu.
"Zaato?"
Kilin se bledo osmehnu, lica pretvorenog u mre~u bora. "Ozbiljan posao."
Tobi obavi unutraanji posao prizivanja `ibo. Sasuo je razbijene kapljice
u tanke potoèiæe, koji su se spajali u reèice ~uboreæih reèi i konaèno su
ispunili bazen. `ibo je bila u njegovo umu kao glatko jezero. Na njegovoj
mirnoj plavoj povraini lebdelo je njeno lice, oatro kao u ogledalu. Pustio ju
je da progovori kroz njegovo grlo.
Znam zaato si to uèinio.
"Uvek si bila korak ispred mene." Kilin se iskezio i odmah je izgledao
mlaði.
%7Å„elia da me opet ispoljia.
Kilin klimnu. "Dovoljno si bila na odmoru."
A ti si kuèkin sin.
"Verovatno."
Hoæea da uzmea ovaj deliæ mene, da ga spojia sa èipovima koje Tobi
èuva...
"I da potra~im Obnovitelja."
Njegove ostatke, najverovatnije.
"Verovatno."
Ti neæea odustati. `ta god ja rekla...
"Bitno je ata ti radia, a ne ata ka~ea. A da bi radila, moraa da budea
ovde napolju. Od krvi i mesa."
Ti si kuèkin sin.
"Ponavljaa se. Naravno, ti si samo delimièan oblik. Hoæu te celu."
Samo da znaa, i ovaj delimièan oblik te voli.
"Onda æea se vratii u svet. Meni."
"Dosta, tata", reèe Tobi. "Ne mogu viae da govorim za nju."
Kilin klimnu. "Dobro si postupao, sine. Stvari koje ne vidimo oèima nisu
niata. Kao ona Bogomoljka. I Cermo."
"Stvari se deaavaju, a mi idemo dalje", reèe Tobi.
"Bojim se da je tako. Voleo bih da je drugaèije."
"Ne zavisi od nas."
"Dabre, dabre. Samo nastavi da govoria ato iskrenije i puataj da se
stvari deaavaju. Biaopovi su ovde uglavnom samo svedoci. Tu se niata ne mo~e.
Na Staroj Zemlji smo mo~da bili kraljevi d~ungle ili neato slièno, ali ovde
nismo. U galaksiji nismo."
Tobi potapaa oca po ramenu. "Znaèi, iæi æea da tra~ia Obnovitelja?"
"Èim se malo odmorim."
"Mo~da neko od ostalih zna gde se on nalazi."
"Ovi ovde?" Kilin ispod oka odmeri Biaopove, koji su postavljali logor,
kuvali i pili; izgledalo je da su sva usta otvorena, prièajuæi svaka svoju
prièu. "Èovek ne mo~e da obraæa pa~nju na prolazni vetar niti na opate poznate
la~ove. Naæu æu ga ja sam."
Tobi oseti da se u njemu pokrenulo neato bezimeno i ogromno. "Poæi æu i
ja", reèe tiho, stegnutog grla.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
|
